6

Silvija Letančić

S kćeri sam izrađivala ukrase i čestitke za božićne poklone obitelji i prijateljima da u njoj stvorim blagdanski duh darivanja i potaknem kreativnost. S druge strane to je bio moj odgovor na nedostatak talenta za crtanje pa sam imala potrebu stalno nešto stvarati rukama. Tada se otprilike pojavilo i čudo mnogih kreativaca, fimo masa. Nastala je moja prva ogrlica od drva i fimo mase, a ostalo je povijest.
Nakon toga odlazila sam na razne radionice, u hobi dućan u svojem kvartu, gdje sam dobila puno instrukcija od vlasnice dućana, i malo-pomalo postajala sam sve bolja u izradi nakita i ukrasa. – Dug je to period, bilo je uspona i padova.

Ponekad malo i odustanem pa me onda opet netko potakne da radim dalje, ali kada je kći upisala Prirodoslovnu školu, počela sam proučavati minerale i poludrago kamenje i došla sam na ideju da radim s kristalima i od tada neprekidno iz moje male manufakturice izlazi nakit. Od poludragog kamenja, kristala, kamenčića, drva, kože, žice, ma svega što mi dođe pod ruku. Ipak, najdraže mi je raditi s posrebrenom žicom jer je jako zahvalna, gotovo sve što zamislim mogu provesti u djelo, a mislim i da odlično izgleda. Zanimljivost i novost u asortimanu su prsteni za muškarce, a velika potražnja je i mene začudila.

Izvor ideja

Ideja za muške prstene je došla, kao i sve najbolje stvari, spontano. Na tulumu me prijatelj kroz šalu pitao zašto ne izrađujem prstene i za muškarce, a ja sam šalu shvatila ozbiljno i primila se tog zadatka. Radim ih od žice, a u neke sam umetnula matice za pravi macho štih, i dečkima se jako sviđaju. Super izgledaju prsteni na muškarcima, a inače volim vidjeti da ljudi nose neuobičajene ukrase.

Klasični oblici izrade nakita i ‘običan’ nakit me ne vesele, ali najviše ljudi voli klasiku. Neki to zovu decentno, što je meni tako dosadno, nema razloga da nakit bude decentan, to nije umjetnost niti originalnost. Proces nastanka nekog komada počinje od ideje. Napravim okvirnu skicu i kreće se u realizaciju. Ponekad i više puta pogriješim pa krenem ponovno, zadubim se u ono što radim i zaboravim na vrijeme, a kada završim s izradom, pokazujem nakit žiriju.

Suci su kći i suprug, a kad su dvije generacije zadovoljne, onda je to odlično. Ponekad za jednu ogrlicu treba i po tri sata ili nekoliko dana, ali kad me ulovi inspiracija zna to ići i brže. Uskoro krećem i u izradu broševa za koje već imam neke nacrte i smatram da ću doživjeti modni povratak u velikom stilu.